Predstavljamo govornike konferencije TEDxNoviSad 2016, koji će govoriti o svojim idejama, radovima, predstaviti svoju muziku.
Otkriće nam neka od pitanja na koja su pronašli ili stvorili odgovore, ali će nas i navesti da sami tragamo i postavljamo prava pitanja, kako bismo pronašli i prave odgovore.
Grafički i veb dizajner, osnivač Fruskac.net platforme. Školovao se u Novom Sadu a prvo poslovno iskustvo stekao u Coba&Accociates (Beograd) gde je zajedno sa studiom pokrenuo portal Designed.rs. Trenutno se bavi multimedijom i radi na razvoju korisničkog interfejsa za ReversingLabs proizvode. Poslednjih godina radio je i kao art direktor dva velika festivala (SHARE i Festival uličnih svirača). Pored dizajna istražuje u oblasti ekologije, turizma i društvenog aktivizma. Deo je priznatog internacionalnog žirija za evaluaciju veb sajtova webbyawards.com / iadas.net. Po sopstvenim rečima, zaluđen je astronomijom, zimi voli dosta da čita, i obožava vanilice.
Sociolog po obrazovanju, zainteresovan za primenjenu folozofiju, urbanu sociologiju i sociologiju prostora. Traži odgovore na pitanja kako se društvo i prostori međusobno prepliću i utiču jedni na druge; kako su ideologija, moć i oblikovanje prostora povezani. Po sopstvenom priznanju, nevešto svira gitaru i interesuju ga biciklizam i proizvodnja zanatskog piva. Bio je domaćin piscima na internacionalnom PROSE festu. U BOOK-MARKu je zadužen za istraživanje i obradu građe, ali i kontekstualizaciju i pozicioniranje te građe u širi istorijsko-društveni okvir.
Osnovna ljudska prava, prava roditelja i dece, u fokusu su Draganinog rada. Kada ne piše promene zakona, piše pesme i motivacione priče. Radi kao profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a na predavanjima citira Dostojevskog, Koelja i Gandalfa. Nikada ne odustaje, jer zna da je pravo sredstvo za ispravljanje sistema i borbu protiv nepravde. Ima ćerku sa kojom vežba zadatke iz fizike i matematike, i razgovara na jezicima koje obe znaju. Član je nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje bolesti, oboljenja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, i nacionalnog HERE tima za reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Godine 2014. dobila je Oktobarsku nagradu za podizanje svesti o bezbednosti dece i mladih. U okviru manifestacije “Noć istraživača”, osvojila je titulu “Najcool naučnika” 2016.
Njena oblast interesovanja pokriva psihologiju ličnosti i psihometriju, a kao poseban fokus njenog rada ističe se istraživanje agresivnosti i javljanja agresivnog ponašanja kod dece i odraslih. Radi kao docent na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Saradnik je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na pomenutom fakultetu, kao i Istraživačke stanice Petnica. Do sada ima mnoštvo objavljenih radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima, i izlaganja na međunarodnim i nacionalnim naučnim skupovima. Godine 2013. dobila je nagradu za najboljeg mladog istraživača Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2015. priznanje Najboljih pet recenzenata međunarodnog časopisa Psihologija. Sekretar je nacionalnog časopisa Primenjena psihologija. Učestvuje u dugoročnom projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru kojeg se sprovodi blizanačka studija, a učestvovala je i u nekoliko projekata Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnloški razvoj i Grada Novog Sada koji su u vezi s prevencijom nasilja.
Istoričar umetnosti po obrazovanju. Bavio se arheologijom, dokumentarnim filmom i prevođenjem, a bio je kustos u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu.U Centru za promociju nauke proveo je poslednjih 5 ipo godina. Rukovodilac je i koordinator raznih projekata koji za cilj imaju promociju nauke i povezivanje istraživača i zajednice u kojoj rade (nacionalni rukovodilac EU projekta European digital Art and Science Network – Art & Science; CREATIONS; RRI Tools). Trenutno je na poziciji predsednika organizacije Do.co.mo.mo. Srbija, nacionalne sekcije međunarodne radne grupe za promociju i zaštitu modernog pokreta u arhitekturi, koja pokušava da se izbori za status i vrednovanje modernog nasleđa u Srbiji i da sačuva neke od najlepših modernističkih građevina, poput zgrade Generalštaba u Beogradu.
Docomomo-serbia.org
Nastavnica filozofije na srpskom i francuskom jeziku u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu, predsednica Debatnog kluba Grada Niša, osnivač Debatnog turnira Grada Niša, trener Capitol Debate timova u Baltimoru i Bostonu, SAD, predstavnica srpskog obrazovanja na TED Samitu 2016. godine u Kanadi, pokretač TED-Ed klubova u Nišu, ekspert Kuće Ane Frank u Amsterdamu i Pestalozzi programa Saveta Evrope. Sa željom da u svom rodnom gradu razvije kulturu javne debate i otvorenog dijaloga, ona je zajedno sa svojim učenicima i studentima Univerziteta u Nišu učestvovala u brojnim projektima: MICC WEB, HIP –Lessons for Today, Debattlefield, My Speech, Nauk nije bauk, Noć istraživača, Demolizam, Srbija na tromeđi EU-NATO-Rusija. Bojana je majka troje dece i veliki optimista.
Klavirski duo Ingmar, osnovali su 2005. pijanisti Slobodanka Stević i Aleksandar Gligić, u Novom Sadu. Više puta su učestvovali po pozivu, na svetskim i evropskim pijanističkim konferencijama, predstavljajući Srbiju. Izvođači su brojnih svetskih premijera dela domaćih i stranih kompozitora. Godine 2009, na međunarodnom pijanističkom takmičenju ROMA u Rimu, osvojili su prvu nagradu u svojoj kategoriji i dve specijalne nagrade. Na Svetskom takmičenju u San Marinu, 2010. godine, plasirali su se u završnu etapu, ušavši među 7 najboljih klavirskih sastava na svetu. Prema rečima italijanskog kompozitora Serđa Kaligarisa,“Ingmar piano duo svira sa velikom ekspresijom, podržanom moćnom tehnikom koja omogućava izvođačima da grade kompleksnost mog dela na impresivan način, uzdižući ga na superioran nivo.”
Doktor je digitalne umetnosti i diplomirani programer. Umetnost i nauku, iz ove dve dodirne oblasti, koristi u svakodnevnom istraživanju i umetničkoj praksi – sa fokusom na interaktivnu umetnost, umetničke igre i generativnu umetnost. Prevashodno se bavi hipertekstualnim projektima, u kojima eksperimentiše sa mogućnostima nelinearnog narativa i upotrebom logike kompjuterskih igara u kontekstu umetnosti. Angažovanost na komercijalnim dizajnerskim i programerskim projektima, omogućava joj da prati razvoj tehnologija i da ih na adekvatan način integriše u okviru svojih umetničkih projekata. U zvanju docenta, trenutno predaje na sva tri nivoa studija, na osnovnim na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na master studijama Fakulteta primenjenih umetnosti i umetničkim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.
aleksandrajovanic.com
Istoričarka umetnosti, master kulturne politike i menadžmenta i doktor nauka muzeologije i upravljanja kulturnim nasleđem. Posvećena je ideji korišćenja nasleđa za kritičko mišljenje o savremenom društvu i željenoj budućnosti, kao i za stvaranje razumevanja između različitih pojednaca i grupa. Predavač pri UNESCO Master programu za kulturnu politiku i menadžment i pri Centru za muzeologiju i heritologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dobitnica je prestižne evropske nagrade za kulturnu politiku CPRA 2013 na temu kulturnih politika vezanih za nasleđe, konflikte i procese pomirenja na Balkanu, i autorka knjige pod nazivom Upravljanje disonantnošću nasleđa: obećanja i realnosti kulturnih politika. Poslednjih pet godina vodi predstavništvo za Srbiju Evropa Nostre, najveće evropske mreže civilnog društva u oblasti nasleđa, a pre toga je radila u kustoskim i edukativnim odeljenjima Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Pegi Gugenhajm, Venecijanskog bijenala, Muzeja umetnosti i arheologije u Kolumbiji. Obožava svoj posao i zato što joj omogućava da imaginarno putuje kroz različita mesta, vremena, društva i kulture. Radoznala, optimista, strastveni putnik, ljubitelj planinarenja, snowboringa i joge.
Bavi se poremećajima u ponašanju pasa i mačaka, sprovođenjem bihevioralne modifikacije, tj terapije ponašanja. Stručno se usavršavala u Južnoj Africi, Singapuru, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama. U inostranstvu je stekla neophodna znanja koja su joj omogućila da postane prvi veterinar van područja Amerike ovlašćen za sprovođenje njihovih kompletnih nacionalnih programa u oblasti “Dobrobit životinja”. Počasni je član međunarodnog društva Humane Society of Veterinary Medical Association koje se bori za poboljšanje javnih politika za životinje i unapređenje veterinarskog obrazovanja. Na Kinološkoj Akademiji u Beogradu je moderator i predavač. U Novom Sadu je osnovala naučno edukativni centar za vlasnike i kućne ljubimce “Pets & Science”. Autorka je “Priručnika za odgovornog vlasnika psa”. Ljubiteljka životinja, ponosna vlasnica mačka Cicmica i psa Bakija. U šali voli da kaže da nije Cezar Milan.
Po zanimanju pravnica, od 2011. godine aktivna je u Novosadskom humanitarnom centru. Kao koordinatorka, asistentkinja ili stručna saradnica, radila je na više desetina projekata u oblasti zaštite i integracije žrtava trgovine ljudima, borbe za ravnopravnost polova i podrške ženama koje su pretrpele nasilje, podrške mladima u obrazovanju, Romima i drugim društveno osetljivim grupama. Poslednjih godina, u njenom fokusu bila je izbeglička kriza. Ispred NSHC-a svakodnevno je odlazila na teren i na mnoge druge načine pomagala u procesu zbrinjavanja izbeglica. Ljubitelj je životinja i pobornica za zaštitu njihovih prava.
Osnovan je 2010. godine u Novom Sadu na inicijativu horniste Mirka Marića, kao potreba da grad kao što je Novi Sad ima ovakav ansambl. Čine ga Ksenija Mijatović (flauta), Veronika Antunović-Marić (oboa), Kristijan Boroš (klarinet), Nemanja Mihailović (fagot) i Mirko Marić (horna). Njihovo polje delovanja je veoma široko – oni su profesori u muzičkoj školi “Isidor Bajić”, stručni saradnici na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i članovi drugih orkestara u Novom Sadu i Beogradu. Održali su zapažene koncerte u zemlji i inostranstvu, i sarađivali sa brojnim umetnicima.
nswindquintet.com
Radi kao kognitivno – bihejvioralni psihoterapeut od 2010. godine i stručni konsultant je na portalu Stetoskop.info. U kliničkoj praksi se specijalizuje za neurotske poremećaje sa akcentom na sve oblike anksioznosti i straha (panični poremećaji, agorafobija, anksiozni poremećaj, fobije, socijalne fobije). Radio je sa svim uzrastima i populacijama, od srednjoškolaca i studenata, do korisnika usluga geronotološkog centra u Niškoj banji. Značajan uspeh je pokazao u radu sa životnim problemima: gubitak značajnih osoba, gubitak smisla života, personalne životne krize i bračne krize. Žarko je autor aplikacije za vežbe disanja (Breathing exercises for panic attacks and anxiety).
Kotor, Novi Sad, Sao Paulo, Beč, Njujork, Antalija, neka su od mesta koja su oblikovala Nikolin život i rad i uticala na razvoj njegovih mnogih interesovanja i profesija: od filmske produkcije, do fizikalne terapije i pisanja. Terapeutskim radom se bavi od početka dvehiljaditih, a 2006. na Floridi se upoznaje sa delfinskom terapijom i uči od pionira ove metode. U institutu u Antaliji, u Turskoj, nastavlja aktivno da se bavi delfinskom terapijom u radu sa decom sa posebnim potrebama. Napisao je dve knjige, roman Dah delfina, zbirku kratkih priča Samo odlasci, a u pripremi je njegov novi roman.
Sofija Stefanović je profesor na Odeljenju za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i upravnik Laboratorije za bioarheologiju, u kojoj se istražuju ljudski, životinjski i biljni ostaci sa arheoloških lokaliteta. Njena istraživanja drevnih skeleta, u kojima kombinuje brojne metode prirodnih nauka, usmerena su ka razumevanju evolucije fertiliteta. U oblasti bioarheologije objavila je preko 30 radova i dve monografije i mentor je šest doktorskih disertacija, kao i 36 master i diplomskih radova.
Sofija je prvi naučnik u Srbiji čije istraživanje je podržao Evropski istraživački savet kroz finansiranje projekta BIRTH koji se bavi praistorijskim fertilitetom na Balkanu.
Po struci je defektolog, usavršavala se u oblasti autizma. Veruje u lepotu različitosti, važnost prihvatanja drugačijeg i nužnost osmišljavanja smislenog sistema inkluzije. Počev od 2011. godine, volontira u oblasti podrške osobama sa autizmom i sa smetnjama u razvoju. U saradnji sa nevladinim organizacijama kao što su Društvo za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada i Savez organizacija za podršku osobama sa smetnjama u razvoju, radila je kao terapeut na kampovima za samostalni život uz podršku mladih sa autizmom, kao personalni asistent, stručni saradnik, radioničar na kreativnim i likovnim radionicama u kojoj su učestvovali deca i mladi sa autizmom. Radoznala po prirodi, aktiviskinja i realista, ne podnosi neproduktivno kukanje. U slobodno vreme voli da čita i pogleda dobar film.
