izgubljena-umetnost-demokratske-debate

 

Demokratija se razvija na građanskoj debati, ali ako malo bolje razmislimo o tome, videćemo da smo sramno izvan te prakse. Michael Sandel se sa publikom raspravlja oko interesantnog slučaja koji je vođen u Vrhovnom sudu, a ishod tog slučaja nam otkriva kontradiktornosti u pravosuđu.

„Ono što je svetu potrebno, ono što je državi potrebno je bolji način vođenja političkih debata“ – kako Sandel izlaže. „Takođe, potrebno je da ponovo otkrijemo izgubljenu umetnost demokratske rasprave.“ Sandel kaže da ako razmislite o tome kakve rasprave mi vodimo u većini slučajeva, videćete da su to svađe oko sportskih događaja, kablovske televizije, kao i rasprave oko zdravog načina ishrane. Ako uzmemo u razmatranje rasprave oko zdravstvene nege, oko bonusa i finansijskih planova za spasavanje ekonomije, oko jaza između bogatih i siromašnih, kao i  oko brakova između osoba istog pola, videćemo da su to velika etička pitanja i pitanja pravde. Međutim, retko se artikuliše, brani i raspravlja o velikim etičkim pitanjima u politici.

Aristotel, slavni filozof iz drevne Atine je pisao o pitanjima pravde i morala. Prema njemu, pravda znači davanje ljudima ono što zaslužuju. Ali, onda dolazimo do pravog pitanja za debatu, ko zaslužuje šta i zašto. Sandel se poziva na primer raspodele flauta. Ko zaslužuje najbolju flautu? Šta biste vi rekli? Da li biste najbolju flautu dodelili nekome nasumice, kao na lutriji? Možda smatrate da to zaslužuju najbolji svirači? Ili pak najgori svirači?

Ako je vaš odgovor da bi najbolja flauta trebala biti dodeljena najboljim sviračima, onda se slažete sa Aristotelovim mišljenjem. Ipak, mogli bismo se zapitati, zašto bi najbolja flauta pripala najboljem sviraču?

Možda biste rekli da u tom slučaju to doprinosi svima, odnosno da svi imaju najvišu korist od toga, jer bi uživali slušajući. Takođe, odgovor bi mogao biti da najbolja flauta proizvodi najlepšu muziku dok na njoj svira najbolji flautista. To sigurno jeste tačno, ali to nije bio Aristotelov argument. On je smatrao da najbolja flauta treba da se dodeli najboljem muzičaru upravo zbog toga što je to svrha flaute – da svira dobro.

Da bismo raspravljali o raspodeli pravde mi moramo da rasuđujemo i argumentujemo o nameni te stvari.

Glavna poenta instrumenta jeste savršenstvo muzike i od toga bismo svi imali koristi. Međutim, kada raspravljamo o pravdi, Aristotel kaže da moramo imati na umu suštinsku prirodu aktivnosti o kojoj je reč, kao i kvalitete koji su dostojni priznanja, poštovanja i divljenja. Zato, ovakva distribucija flauta nas neće samo učiniti srećnim, već će i odati priznanje i poštovanje izuzetnosti najboljeg muzičara.

Možda se raspodela flauta čini trivijalnim, ali uzmimo u razmatranje drugi primer koji govornik navodi, a tiče se slučaja raspodele pravde u golfu. Naime, pre nekoliko godina jedan veoma dobar golfer je imao problem sa cirkulacijom u nozi i trpeo je veliki bol kada je morao da hoda po terenu. Takvo stanje je sa sobom nosilo mogućnost da dođe do povrede, pa se on obratio udruženju profesionalnih golfera da mu dozvole da koristi kolica za golf. Udruženje ga je odbilo objašnjavajući da bi mu to dalo nepravednu prednost. On ih je pak tužio i slučaj je stigao do Vrhovnog suda. Prema američkom zakonu osobi sa invaliditetom se mora izaći u susret pod uslovom da to ne menja suštinsku prirodu aktivnosti o kojoj je reč.

Da ste vi članovi suda, da li biste ovom golferu omogućili korišćenje kolica ili ne, i šta bi bio vaš razlog?

Na Višem sudu su pozvali niz stručnjaka za golf da svedoče da li je hodanje po terenu sastavni deo igre. Stručnjaci su potvrdili da je hodanje po terenu sastavni deo igre, zajedno sa svim onim bolovima i zamorima, te da bi se promenila suštinska priroda sporta kad bi mu se dala kolica. Međutim, Vrhovni sud nije mislio tako. Od devet porotnika, sedmoro je reklo da je golfer u pravu kada traži da mu se omoguće kolica i da golferu treba obezbediti traženo. Slučaj je interesantan zato što se pitanje pravde svodilo na to šta je suštinska priroda golfa.

Ono što je od suštinskog značaja za dostignuće, odnosno uspeh određenog objekta predstavlja suštinsku prirodu nekog objekta ili aktivnosti. Međutim, u samoj prirodi golfa kao igre, nema nijednog drugog objekta osim zabave. To je ono što razlikuje igru od produktivne aktivnosti.

Ovde se ne dovodi samo u pitanje suštinska priroda golfa već i sposobnosti vredne uvažavanja i priznavanja, kao što su atletske sposobnosti. Ako je golf igra koja se može igrati vozeći se u kolicima, bilo bi veoma teško ukazati jednaku čast golferima, kao i pravim atletama.

Dakle, ono što pravda zahteva, bez da se zalazi u suštinsku prirodu aktivnosti, su kvaliteti vezani za tu aktivnost, a vredni su poštovanja i priznanja.

 Sandel dalje navodi primer danas veoma često raspravljanog pitanja istopolnih brakova. Protivnici istopolnih brakova navode da je svrha braka razmnožavanje, odnosno da je konačan cilj braka produžetak vrste. Branioci istopolnih brakova zastupaju teoriju da je svrha braka ozvaničenje veze dve osobe koje se vole. Poznat nam je slučaj ovogodišnjih protesta u Francuskoj protiv gej brakova i omogućavanju istima da usvajaju decu. Na transparentima protestanata je pisalo „Deca nisu na prodaju“, „Rođen od muškarca i žene!” ili “Nema jajnih ćelija u testisima!”. Prema poslednjim anketama, 56 % Francuza je za homoseksualni brak, dok je 50 % za usvajanje dece. Za taj brak pre godinu dana bilo je više od 65 % ispitanih Francuza, što nam govori da je ovaj trend u padu.

U sva tri navedena primera vidimo da je pitanje pravde usko povezano sa svrhom određenog objekta odnosno određene aktivnosti, kao i kvalitetima koji su vezani za tu aktivnost, a vredni su uvažavanja.

Sandel se pita kako se ovakvim načinom razmišljanja može poboljšati način političkog dijaloga u SAD, kao i širom sveta. Uvreženo mišljenje mnogih političara je da je bolje ostaviti moralna pitanja izvan politike i time izbeći eventualne nesporazume. 

U staroj Grčkoj politika je predstavljala javnu delatnost oblikovanja države radi ostvarenja opšteg dobra za sve građane. Samim tim se politika zasnivala na moralu. Kasnije, kada su na istorijsku scenu stupile velike imperije Makedonije i Rima, politika postaje, umesto veštine mudrog prosuđivanja o životu polisa (grada-države), veština koja u prvi plan stavlja interese i moć. Sa pojavom Makijavelija politika dobija autonomiju, odnosno postaje nezavisna od morala i religije i postaje realna borba za vlast.

Sandel ovim govorom želi da ukaže na važnost povratka moralnih pitanja u politiku, kao i na veliki značaj građanskih debata. Njegova je ideja da se naprave televizijske serije u kojima će se javno debatovati o sociološkim, etičkim i političkim pitanjima, kao i da svet postane mesto gde će ljudi težiti bogatijem načinu izražavanja i argumentovanja.

Autorka: Svetlana Miketić

SHARE IT:

Leave a Reply

You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>