Ron McCallum

Da li ste se ikada zapitali kako biste doživljavali svet kad vam neko od čula ne bi funkcionisalo? Kako ga doživljavaju ljudi kojima je jedno od čula disfunkcionalno od rođenja? U svetu postoji popriličan broj ljudi koje je život od samog početka naterao da otkriju odgovor na ova pitanja. Jedan od njih je i Ron McCallum. Nekoliko meseci nakon rođenja izgubio je vid. Kao i svako dete voleo je da sluša bajke, ali nije mogao da ih čita. Jedina uteha mu je bila to što mu je majka čitala i pripovedala sve te zanimljive priče. San mladog Rona je bio da stavi ruku na pisana slova, da opipa knjigu i sam je pročita. Majka je često na priču o njegovom snu reagovala rečima: „Sine, ne zaboravi da nikad nećeš moći da osetiš sliku i priču preko papira“. Njene reči su mu se urezale duboko u svest. Ta rečenica ga je gurala da nastavi dalje da sanja i da svojim radom promeni kako svoj život, tako i živote svih onih koji su od rođenja bili uskraćeni za čulo vida.

Ron je ostvario svoj san. Mogli bismo reći da je rođen na pravom mestu, u pravo vreme. Njegova nezaustavljivost i težnja da ostvari svoj, od detinjstva, sanjani san nam može poslužiti kao primer čoveka koji je pobedio nesreću uz pomoć tehnologije, upornosti i dobrih ljudi, volontera i prijatelja koji su mu čitali. Najveću promenu u njegovom život, i život svih slepih ljudi širom sveta, omogućili su kompjuteri. Još u školskom uzrastu naučio je Brajevu azbuku, koja podrazumeva sistem udubljenih tačaka na papiru, pomoću koje je mogao da ostvari svoj dečiji san, da oseti tekst vrhovima svojih prstiju. Zahvaljujući čulu dodira i Brajevoj azbuci najzad je mogao da uživa u literaturi. Tu se njegovo pomeranje granica i savladavanje dotadašnjih ograničenja nije zaustavilo. Ron je objavio oko 10 knjiga na temu Radnog prava, kao i brojne tekstove u različitim magazinima i žurnalima. Svoj polet i energiju je preneo na svoje saradnike koji mu pomažu u različitim akcijama kako bi se položaj slepih i slabovidih ljudi u Australiji poboljšao.

Životna priča, ali i dela ovog neverovatnog čoveka , su dobar dokaz da ako želite da ostvarite svoj životni san to i možete samo ako naporno na njegovom dostizanju i radite. Ron je dobar deo svog života stvarao tako što je misli umesto da ih zapisuje pamtio. Tek kasnije razvojem tehnologije dobio je mogućnost da snima svoje misli i da ih preslušava. Tehnologija je ovom čoveku, ali i drugim ljudima, otvorila jedan sasvim nov svet i omogućila im da dostignu viši stepen nezavisnosti i samostalnosti u radu. Nažalost, ono što je Ron tokom svog života uradio još uvek je za mnoge slepe osobe širom sveta misaona imenica. Još jedna činjenica koja govori da treba sanjati i težiti ostvarenju svojih ciljeva je i ta da je Ron prva slepa osoba koja je postala redovan profesor na jednom australijskom univerzitetu, kao i prva slepa osoba koja je postala dekan Pravnog fakulteta. Konkretno u pitanju je Univerzitet u Sidneju.

Životna priča ovog neverovatnog čoveka i aktiviste nas samo podseća da je život pun uspona i padova, ali da je ono što sanjamo naša vodilja i opomena da nemamo pravo na izgovore.

Pogledajte Ronov govor koji je održao u julu ove godine na TEDXSydney:

Autor: Teodor Sandel Konjević

SHARE IT:

Leave a Reply

You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>